Svetom liturgijom i parastosom u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Krivoj Reci 12. oktobra obeležena je još jedna godišnjica stradanja Krivorečana u pogromu koji se desio istog dana 1942. godine kada je nemačka trupa ,,Princ Eugen” divizije ubila preko 330 ljudi među kojima i jednomesečnu bebu. Ostali su preživeli samo zato što su brali grožđe u župskim vinogradima. Tog ratnog dana crkva Svetih apostola Petra i Pavla je zajedno sa ljudima dignuta u vazduh.
Krivorečki osnovci OŠ ,,J.J. Zmaj“ i mališani vrtića ,,Pahuljice“ položili su cveće u znak sećanja na stradale i pripremili prigodan program u kome su učestvovali i članovi KUU ,,Kopaonička frula“. Organizacioni odbor za očuvanje sećanja na stradale u Krivoj Reci je svečano uručio Krivorečku povelju Narodnom muzeju Kruševac i osnovnim školama ,,Branko Radičević’’ iz Razbojne, ,,1. Maj’’ iz Vlajkovaca, ,,Vuk Karadžić’’ iz Blaževa i matičnoj ,,J.J. Zmaj’’.
Arhijerejski namesnik župski Vukman Petrović je nakon održanog parastosa stradalima istakao da se moramo sećati krivorečkih mučenika.
,,Rekli smo za naše žrtve nevine, divne i čiste Vječnaja pamjat, ili večno sećanje, pominjanje, večni nezaborav. Zašto Gospod od nas traži da ne zaboravimo ono što je sveto i čestito? Zato što Bog koji je nas stvorio da budemo njegova ikona, da ličimo na njega ne zaboravlja ono što je sveto. Jer kad ne zaboravimo ono što je najsvetije mi na neki način pripadamo tome. Ako ne zaboravimo, neće ni nas zaboraviti jednoga dana naši potomci. Ovi naši novo mučenici krivorečki dostojni su nezaborava. Kako to mi njih da ne zaboravimo? Tako što ćemo se stalno sećati zašto su svoje živote dali, zašto su na današnji dan ’42. godine stradali. Ako ne znamo odgovor zašto, onda ih nećemo biti dostojni. Ali mi znamo zašto. Zato što su Srbi svetosavci, Hristovi bili, dobri ljudi domaćini. Stradali su zato što je u tom vremenu bila puštena velika i strašna sila zla koja je htela da pokori u II svetskom ratu sve ono što je sveto i čestito i mnogi su postradali. Ali mi znamo da je za Boga jedan dan kao hiljadu godina, a hiljadu godina kao jedan dan. Njihove žtrve nisu bile uzaludne jer su mučenički stradali za srpsko ime i za ono što je najsvetije, za svoje selo i otadžbinu. U crkvi je spasenje, na Svetoj liturgiji dobijamo snagu umnu“, rekao je arhijerejski namesnik župski Vukman Petrović.
Otac mMarko Rakonjac uručio je zahvalnice predstavnicima institucija i pojedincima koji su svojim zalaganjem doprineli crkvi u Krivoj Reci.
Direktor Narodnog muzeja u Kruševcu, Nikola Pantelić pozvao je učenike i nastavnike da posete novu postavku u Domu Slobodište od 15. decembra na kojoj će jedan deo biti posvećen upravo stradalima u Krivoj Reci.
,,Teško je govoriti o ovakvim događajima pogotovu kad znate šta se desilo i naći prave reči dostojne žrtava. Postavlja se pitanje kako se meri težina jednog zločina. Da li prema broju stradalih, prema njihovim godinama ili se meri po načinu na koji su stradali. Nažalost ovakve crne datume imaju gotovo svi gradovi u našoj lepoj Srbiji. Kako definisati to, kao masovno ubistvo, genocid ili prosto zlo?Kako definisati ubijanje dece, budućnosti jednog naroda? Paljenjem i miniranjem crkve nemački okupatori su ubijali i prošlost i naj taj način pokušali da zatru svaki trag o postojanju ovog mesta, da je ovde ikakd iko živeo. Obraćam se deci da uče, jer prosvećen čovek nije sposoban da počini ovakvo zlo. Mi trenutno radimo na formiranje nove stalne postavke u Domu Slobodište, mestu gde su stradali Kruševljani. Smatrali smo da i ovaj zločin zaslužuje svoje mesto u ovoj postavci. Pozivam učenike i nastavnike da dođu i na taj način negujemo kulturu sećanja na naše stradale’’, naglasio je direktor Pantelić.
Predsednica opštine Valentina Milosavljević poručila je da će ovakav čas istorije u prirodi biti održavan svakog 12. oktobra kako se ovaj zločin ne bi zaboravio.
,,Sećanje na preko 300 nevino izgubljenih života svih uzrasta ovaj dan nikada nećemo zaboraviti. Obeležavanje na pogrom naših Krivorečana prenosićemo s kolena na koleno i da se nikad više na ponovi. Ono što je naša obaveza je da gledamo napred. Kriva Reka je jedno od najlepših sela u Srbiji i naša obaveza je da ga sačuvamo. Naša obaveza je da obezbedimo ljudima pristojne uslove za život, da unapredimo infrastrukuturu i da otvaramo nova radna mesta kako bismo zadržali naše žitelje i kako bismo naše ljude iz dijaspore vratili da žive ovde i da pomažu razvoj Krive Reke i razvoj opštine Brus.Ove godine uradili smo nov kolovoz u dužini od 2000 m. Za sledeću dali smo na projektovanje sanaciju dva klizišta koja su nam prekinula izgradnju 2,2 km kolovoza. To je prioritet kako bismo svima obezbedili bezbedniji pristup selu a onda unapredili putnu infrastrukturu u dužini od oko 25 km ka svim zaseocima. Potrebno je da do svake kuće bude obezbeđen pristojan prilaz kako bi svi mogli da daju svoj doprinos razvoju turizma u ovom kraju. Deca danas imaju čas u prirodi, istorija ne treba da se zaboravi. Deca treba da znaju svoju lokalnu istoriju, istoriju svoje zemlje pa tek onda ostalih zemalja“, rekla je predsednica Milosavljević.
U dvorištu crkve punom Krivorečana i dece, odzvanjala je i pesma nastala pre 20 godina iz pera pisca Ljubiše Bate Đidića o stradalim žiteljima u Krivoj Reci.