Svetom liturgijom i parastosom žrtvama, obeleženo je sećanje na 12. oktobar 1942. kada su u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Krivoj Reci stradali Krivorečani u napadu nemačke divizije ,,Princ Eugen“.
Tačno 82 godine su prošle od kako su neprijatelji u Drugom svetskom ratu ubili i spalili preko 300 stanovnika Krive Reke, među kojima su bila i deca.
Polaganjem venaca ispred spomenika koji nosi imena stradalih žitelja, počast su pored predstavnika opštine Brus odali i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Rajović, kao i čelnici opštine Aleksandrovac.
,,Kriva Reka postala je mesto tuge, mesto gde su se ljudske sudbine isprepletale sa nepravdom i nasiljem. Fašističke snage su bez milosti izvršile brutalnu odmazdu nad nevinim ljudima. Iza svake priče o gubitku, stoje stvarni ljudi, naši preci, naši susedi čiji su životi prekinuti bezdušnim zlom. Kada govorimo o pogromu moramo imati na umu da su to bili ljudi od krvi i mesa, sa snovima, nadama i ljubavi. Njihovi životi, uništeni u besomučnoj borbi, ostavili su neizbrisiv trag na ovom području. Naša dužnost je da se setimo, da govorimo o njima i da im odamo počast. Ne ožemo promeniti prošlost, ali možemo učiniti da njihova sećanja žive kroz nas. Naša snaga leži u jedinstvu, u tome da zajedno pamtimo i čuvamo istinu“, istakao je državni sekretar, Zoran Rajović.
,,Sećanje na nevine žrtve je naša sveta obaveza. Zločinci su želeli da zatru Krivu Reku, da više ne postoji. Sadizam i zverstvo okupatora ispoljen na ovom mestu stoje nam kao opomena u šta neki ljudi mogu da se pretvore, te želim da pošaljem poruku o važnosti vaspitanja i u veri i dobroti podizanja budućih naaštaja, kako se Miholjdan 42. u Krivoj Reci ne bi nikome i nikada ponovio. Svi treba da znaju da ćemo živeti i rađati se još mnogo vekova, a zločinačke namere kao te jeseni nikada neće uspeti. Živela Kriva Reka,živela Srbija“, poručio je predsednik opštine, Dalibor Savić.
Počast stradalima odali su i učenici područnog odeljenja OŠ ,,J.J. Zmaj“ i Krivoj Reci.
Krivorečku povelju koju dodeljuje Organizacioni odbor, ove godine dobili su državni sekretar Zoran Rajović i pisac Radovan Tačić za doprinos očuvanju sećanja na krivorečke žrtve.
KRIVOREČANI SU TADA DOŽIVELI NAJGORU PATNJU
Govoreći o samom pogromu, pisac i nekadašnji oficir Jugoslovenske narodne armije, Radovan Tačić, ukazao je na niz događaja koji su prethodili velikom stradanju.
,,Kada je Kraljevina Jugoslavija kapitulirala 17. aprila 1941. nemačka vojska je jugoslovensku vojsku zarobila, odvojila Hrvate, Slovence i druge nacionalnosti, a Srbe je spakovala i oterala u Nemačku na prinudni rad kao robove. Delovi srpske vojske su uspeli da izbegnu zarobljavanje. Jedan od komandanata kome je to pošlo za rukom bio je major Dragutin Keserović, komandant bataljona u 12. pešadijskom puku car Lazar u Kruševcu. Ratni raspored mu je bio negde oko Pirota i kada su Nemci napali on je uspeo da se izvuče i da sa svojim bataljonom dođe ovde u naše krajeve. Povukao se pred mnogostuko jačim neprijateljem i ovde formirao od dobrovoljaca četnički korpus i slobodnu teritoriju.Po dolasku na ove prostore, narod se osećao sigurnije jer se pojavio oficir solunac koji ume da organizuje i vodi narod. Prve ozbiljne akcije protiv Nemaca i Bugara, izvedene su 22. septembra ‘41. napadom na Kruševac. Tokom 1942. Pokret je toliko ojačao da je predstavljao veliku pretnju za okupatora koji su se bojali da im četnici ne ugroze puteve prema rudniku Trepča, odakle su crpeli rudu olova i cinka za svoju ratnu mašineriju, a najgore od svega toga je bilo što su oni procenili da može da se mobiliše 10,000 ljudi u borbi protiv okupatorske sile. Zato su odlučili da unište Dragutina Keserovića i njegov pokret. Komandant SS jedinica Hanjih Himler, Hitleroova desna ruka, je došao u Srbiju i naredio da se od Nemaca koji su živeli u Srbiji formira dobrovoljačka sedma ss divizija sa zadatkom da uništi četnički pokret. Divizija je formirana u Beloj Crkvi marta 1942. od dunavskih švaba. Divizija je brojala oko 20.000 vojnika. To je bila specijalno obučena jedinica za borbu u brdsko-planinskim terenima. Prvi komandant te divizije bio je Artur Flebs, dobio je zadatak da u sadejstvu sa bugarskim pukom opkoli i uništi Keserovića. Sa pripremama su počeli 5. oktobra. U napadu je pored sedme SS divizije od 2800 ljudi iz Banata i Bačke, učestvovao i jedan bugarski puk sa oko 1000 vojnika iz 36. okupacione divizije bugarske. U to vreme ovde se nalazio štab Dragutina Keserovića, komandanta Rasinskog korpusa. Okupatori su počeli da opkoljavaju selo 11. oktobra. i pošto narednog dana nisu našli ni jednog oficira već samo narod, počeli su redom da ubijaju. Njih 70-oro uhvatili su u crkvu i sve zapalili. Sve kuće su zapalili. Ostali su samo oni koji su bili u vinogradima. Ova crkva izgrađena je 1618. a neprijatelj nije imao milosti ni prema deci ni prema ženama. Krvnici su nastavili sa ubijanjem i sledećeg dana. Potpuno su uništene porodice Janković, Nikolić, Lazarević i Đurić.