Svake godine se širom Evrope 26. septembra obeležava Evropski dan jezika sa ciljem promovisanja učenja jezika, očuvanja i poboljšanjua bogate jezičke raznolikosti Evrope i diverzifikacije spektra jezika koje ljudi uče, što rezultira višejezičnošću.
Obeležavanje ovog dana pokrenuo je Savet Evrope 2001. godine u saradnji sa Evropskom komisijom.
Prema rečima profesorke srpskog jezika i književnosti, Jasne Rakićević, poznavanje jezika, kako maternjeg tako i stranih, doprinosi upoznavanju različitih kultura, načina življenja drugih naroda, a samim tim i boljem međunacionalnom razumevanju.
,,Jezik je svuda oko nas, najsavršenije sredstvo komunikacije. Poznavanje maternjeg jezika je bitno u smislu da ga moramo negovati time što čitamo i pišemo na njemu, što ga predajemo u školama i prenosimo drugim generacijama. Ključnu ulogu u svemu tome imaju nastavnici u školama koji afirmišu značaj maternjeg jezika. Današnjim novim generacijama postavlja se imperativ da vladaju i stranim jezikom, najviše engleskim koji je sveprisutan i koji već odavno nije više imperativ, već drugi strani jezik“, navela je profesorka.
Ona je ukazala da bez jezika ne bi postojala ni istorija, film, muzika, čitava umetnost ili druge oblasti.
,,Važno je dati na značaju manjim jezicima čiji se broj izvornih govornika smanjuje što je možda slučaj i sa našim jezikom, ali je važno takve jezike, pored globalnih, učiti kako bi svi oni dobili na većem značaju i ostvarili demokratizaciju znanja jer kroz jezik se ostvaruju i demokratske vrednosti, što je bitno za savremeno doba“, naglasila je Rakićević.
Ona je navela da se nastavnici i profesori veoma trude da učenici sem maternjeg što bolje savladaju strane jezike i da može još mnogo toga da se radi.
,,U našim školama na bruskoj teritoriji, uče se kao drugi strani jezik francuski, ruski i italijanski i to je veoma dobro jer konkretno i za ovo naše područje je isto dosta značajno ako hoćemo da se okrenemo turizmu. Jezici i uopšte poznavanje više kultura je vrlo delotvoran način da se uključimo u savremene tokove i danas je, kada se govori o digitalnoj i informatičkoj pismenosti, jezik osnovno sredstvo. Treba da radimo na tome da ne bude jezičke barijere već da se granice otvaraju učenjem novih jezika“, poručila je profesorka Jasna Rakićević.
U svetu postoji između 6000 i 7000 jezika koje govori oko 8 milijardi ljudi. U Srbiji je, prema podacima poslednjeg Popisa iz 2022. najviše zastupljen srpski jezik kao maternji kod 84,4 odsto stanovnika zemlje. Zatim sledi mađarski – 2,6 odsto, bosanski – 2,2, romski – 1,2 i albanski jezik koji je maternji kod jednog procenta stanovnika.