Ako nešto radiš kvalitetno i ako ljudi to prepoznaju, nije bitno da li je grad mali ili veliki
Skoro pa nijedno slavlje ne može da prođe a da okom njenog objektiva ne ostanu zabeleženi najznačajniji porodični trenuci.
Kada je sa 18 godina kupila svoj prvi aparat, Tijana Marković nije verovala da će njeno umeće i kreativnost u fotografisanju postati prepoznatljivo u gradu, pa i šire.
,, Fotografija mi se uvek sviđala i bilo mi je interesantno što nikad nije bilo sredstava da moji kupe aparat, to je uvek bio luksuz. Onda sam rešila da od poklona koje sam dobila za svoj 18. rođendan sebi kupim aparat. Bojala sam se na početku da li ću uspeti, najviše zbog toga što taj posao važi za muški posao i što sam u malom gradu. Ali fotografija je prerasla u ozbiljan posao’’, priča Tijana.
,,Tata mi je posle uzeo prvi aparat jer je njemu postalo zanimljivo i sada ide okolo, škljocka prirodu. Ovo je porodična ljubav koja se preko mene ispoljila, jer niko pre mene nije uplovio u te vode’’, dodala je .
Tijana završava Poljoprivredni fakultet, a u međuvremenu, redovna je na stručnim radionicama vezanim za profesionalnu fotografiju i usavršavanje na tom polju. Otkrila nam je da će u Sarajevu učestvovati na specijalizovanoj radionici posvećenoj fotografiji sa bebama.
,,Profesionalna fotografija je prvo rađena profesionalnom opremom, sam kvalitet zavisi od toga kako se fotografija obradi i dalje eksportuje. Radionice pomažu da se oslobađamo i dublje ulazimo u suštinu same fotografije. Upoznajemo različite vidove opreme, fiksne, zoom objektive, prirodnu rasvetu, bliceve…’’ pojašnjava Tijana.
Ono što je kao novinu donela u svoj grad je takozvani novogodišnji studio koji, kako je podvukla, menja dosadnu atmosferu oko novogodišnjih praznika, gde porodice dolaze sa decom da se fotografišu i lepo zabave u pravoj prazničnoj atmosferi. Pored Brusjana, mnogi iz drugih gradova dolaze baš kod nje da se fotografišu.
u kreativnom stvaranju novogodišnje čarolije
Tijana se već osam godina fotografijom. Iako je, kako je naglasila u početku bilo teško, a i sada je, upornost i konstatno učenje će uvek doneti rezultate.
,,Uopšte nisam verovala da će moj posao uspeti pogotovu što se ja mešam u muški posao, navikli smo da je fotograf muškarac i imam 95 posto kolega koji su muškarci. Imala sam podršku starijeg kolege Rajice i neizmerno sam mu zahvalna jer je bio tu za svaku moju nesigurnost, neuspelu sliku. Bilo je teško u smislu da nisam imala nekog ko je imao već ime pa sam ja to nasledila, nego sam sama pravila svoju radnju. Zaradu sam usmeravala na kupovinu opreme i sama sam pravila svoju priču, za koju sam se nadala da će je ljudi prepoznati po slikama, obradama, pristupu sa ljudima, jer fotografija nije samo fotografija, nego i razgovor sa klijentima.’’
Za Tijanu je mali grad poput Brusa samo prednost u mnogim aspektima kako za posao, tako i za život uopšte.
,,Ako nešto radiš kvalitetno i ako ljudi to prepoznaju, nije bitno da li je grad mali ili veliki, ima posla za sve nas. Velike gradove ne volim, nikad nisam zamišljala da mogu da živim negde gde će neko da me ograniči na jedan stan ili ulicu. Ja sam dete sa sela, obožavam selo, a onda i to što imam svoju kuću, svoje dvorište, svoju slobodu i mir. Taj mir ne može da nakoknadi ni million fotkanja u velikom gradu ni ogromne zarade, ovde imam fenomenalnu porodicu, fantastične ljude oko sebe-to je sve što nam treba’’.
Tekst je deo projekta “Da Brusjani ostanu u Brusu“ podržan od strane Opštine Brus u okviru sufinansiranja projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.