Iz njihove kafane još niko nije otišao a da se nije uverio u kvalitet hrane koja ovde ima poseban šmek. Niko nije otišao a da nije bio počašćen i opet pozvan na domaće gurmanluke. Kada su počeli da rade, Gavrilovići iz Vlajkovaca nisu razmišljali da će Kljunac, mesto koje je naziv dobilo po istoimenoj steni poput kljuna nagnutoj nad put, postati na neki način brend Brusa pa i Kopaonika. A kako je sve počelo?
,,Devedesetih godina smo počeli da radimo na Kopaoniku na pijaci sa domaćim proizvodima i kako je vreme odmicalo deca su rasla, mi smo razmišljali da se povučemo i da se vratimo kući zbog dece. Tu smo napravili mali kružić, levo i desno mali separe. Mi smo mislili da prodajemo domaće proizvode, pre nego da to bude kafana. Jer ovde u to vreme bio je put, meštana nije bilo i nisam razmišljao o kafani. Međutim posao se uvećavao i postepeno smo se širili. Zvanično smo otvorili 7. januara ‘96. za Božić. Čekali smo položaonika i počeli da radimo’’, priseća se vlasnik Etno kuće Kljunac, Milenko Gavrilović Gavra.
Kako se Kopaonik razvijao, ovu malu kafanicu između Brusa i Brzeća su sve više primećivali turisti, kako domaći, tako i strani.
,,Od 2000. godine je počeo posao da se uvećava. Gosti iz cele Srbije pa i šire nam se vraćaju i uvek dovedu još po nekog. Pored tradicionalne, domaće hrane, ono što ih privlači su i džemovi, slatka a naročito ajvar, posebno onaj sa vrganjem i sa sremušom. Naš ajvar ide u Italiju, Čikago, itd’’, ističe Gavra.
Kafanu koju krase veliki, topli kamini, ambijent u etno stilu i dobro jelo (pečenja, jagnjetina ispod sača, teletina sa vrganjima…), krase i gostoprimljivost domaćina i onaj osećaj da ste ,,kao kod kuće’’.
,,Mi od ovoga živimo, kafana je samu sebe gradila a sve je počelo od nule. Bilo je potrebno mnogo posvećenosti. Pored posvećenosti, za dobro poslovanje treba imati dobru volju, dobar i dovoljan kolektiv, nabavku kvalitetnih namirnica i dobar objekat. Kad bi u Srbiji sve institucije radile kao kafane što rade, mi bismo bili tri puta bolji od Švajcarske’’, objašnjava Gavrin sin, Aleksandar Gavrilović.
Domaćinska kuća i patriotski duh mlađeg Gavrilovića potvrđuje činjenicu da će ova kafana još dugo biti okrepljenje za mnoge goste.
,,Čak i da je stvarno bolje tamo negde, mi bi trebalo da imamo obavezu da ostanemo gde su naši očevi, dede, pradede,čukundede opstajali i živeli ovde u mnogo težim uslovima nego mi danas. Jer to je naše ognjište’’, zaključuje Aleksandar.
Tekst je deo projekta “Mladi pokreću Brus“ podržan od strane Opštine Brus u okviru sufinansiranja projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.