Avgust i septembar je period kada pčele završavaju sezonu sakupljanja nektara i proizvodnje meda i pripremaju se za zimu. Bagremov ili livadski, med je uvek dobrodošao zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti neophodnih za naše zdravlje.
Pčele su i protekle sezone vredno radile, a prema rečima pčelara Radoja Matića, poznatog među bruskim pčelarima po uzgoju matica, godina je bila raznolika.
,,Imali smo dobre vremenske uslove u voćnoj paši za prolećni razvoj pčelinjih društava. Pošto je glavna paša kod nas bagremova, tu smo imali malo lošije vremenske uslove, zavisi od mikrolokacije. Na nekim lokacijama je bilo meda, na nekim nije. Seleći pčelari su na većim nadmorskim visinama pokušali da nešto njihove pčele uberu. Generalno bila je prosečna ili malo podprosečna pčelarska sezona’’, istakao je Matić.
On se osvrnuo na sušu koja je ovog leta loše uticala i na pčele što je doprinelo smanjenom unosu polena.
,,Pčele su najviše bile angažovane na donošenju vode i održavanju mikroklime i adekvatne vlažnosti jer sve što je preko 35 stepeni pčelinje leglo može da propadne’’, naveo je Matić.
Pčelari ovih dana uveliko rade na pripremi pčelinjih društava za narednu pčelarsku sezonu, a Radoje Matić, koji vodi računa o oko 25 društava, savetovao je pčelare da prilikom pripreme za zimu pažljivo pregledaju sve pčelinje zajednice i obrate pažnju na suzbijanje parazita.
,,Mi pčelari kažemo da pčelarska godina počinje oko prvog avgusta, ne poklapa se sa kalendarskom godinom zbog biologije pčela i tehnologije pčelarenja. Negde do prvog avgusta pčelari su oduzeli viškove meda i počinje priprema društava za iduću pčelarsku godinu. Sada pčelari treba da čiste pčelinja društva od krpelja. Jedan ciklus je već trebalo da bude završen, a drugi ciklus drugim lekovima počinje oko 10. septembra.Treći ciklus je završno tretiranje novembra i decembra oksalnom kiselinom. Pčele moraju da obezbede određenu količinu hrane za uspešno zimovanje. To se kreće minimum15 do 25 kg hrane. Pčelari koji nemaju dovoljno hrane u košnicama mogu da je nadoknade šećernim sirupom’’, pojasnio je Matić.
On nas je u svom pčelinjaku podsetio na značaj pčela za životnu sredinu.
,,Pčele daju mnogo veći doprinos povrtarima, ratarima, voćarima nego što pčelari imaju koristi od njih, one povećavaju prinos. Problem u prirodi je upotreba hemijskih sredstava, što su drugi oprašivači svedeni na minimum i mi pčelari radimo sve da zaštitimo pčele koje postaju sve značajniji oprašivači i povećavaju prinose od 30 do 70 posto na jednom voćnjaku ili nekoj povrtarskoj kulturi’’.
Pčele u bruskom kraju najviše daju bagremov med, zatim livadski i takozvanu medljiku, mednu rosu koja je tamnije boje i izražene gustine. Med je jedna od najzdravijih namirnica i alternativni lek za razna zdravstvena stanja. Pored toga što jača imunološki sistem, smiruje grlo, smanjuje kašalj i upalu sinusa. Zbog šećera, med pruža brz nalet energije. Pomaže u smirivanju nerava i ublažavanju umora kao posledice ubrzanog načina života. Med pomaže u obnovi oštećenih ćelija koje mogu da povećaju rizik od bolesti srca ili kancerogenih oboljenja. Zato, radi sveukupnog zdravlja, po jedna kašičica svaki dan, a može i dve.