O socijalnim javnim nabavkama kao podršci razvoju socijalnog preduzetništva, mogućnostima njihove primene i koristima koje bi kroz takav koncept angažovanja socijalnih preduzeća imala lokalna zajednica, govorilo se na okruglom stolu koji je organizovao „Evrokontakt“, udruženje koje je pre dve godine i pokrenulo Centar za socijalno preduzetništvo u Kruševcu, kao pilot projekat koji, između ostalog, ima za cilj kreiranje modela institucionalne podrške lokalne zajednice razvoju tog sektora.
Okrugli sto na temu socijalnih javnih nabavki, organizovan je u okviru projekta „Kupujmo odgovorno u Kruševcu“, kao nastavak aktivnosti koje „Evrokontakt“ već dve godine sprovodi vezano za socijalno preduzetništvo.
,,Kroz jedno od istraživanja koja smo sproveli tokom prethodne godine među akterima koji u našem gradu posluju po modelu socijalnog preduzetništva, saznali smo da im najviše nedostaju znanja i veštine u oblasti prodaje i marketinga, da im je glavni problem kako da prodaju ono što proizvedu“, kazao je Nenad Krstić, predsednik Udruženja građana „Evrokontakt“.
Kao jedna od tema tokom realizacije ovog projekta, nametnule su se socijalne javne nabavke.
,,Ukoliko bi takve javne nabavke zaživele kod nas, a predviđene su Zakonom o javnim nabavkama, one mogu mnogo da pomognu razvoj i ubrzaju poslovanje socijalnih preduzeća i njihovu saradnju sa organizacijama iz poslovnog i javnog sektora“, naveo je Krstić, uz objašnjenje da u Kruševcu, na primer, postoje brojna udruženja osoba iz marginalizovanih društvenih grupa koja izrađuju razne dobre proizvode koji mogu po kvalitetu da zadovolje određene standarde kada su u pitanju javne nabavke“, rekao je Krstić.
O javnim nabavkama kao sistemskom alatu koji bi u velikoj meri mogao da doprinese razvoju postojećih i osnivanju novih socijalnih preduzeća, na okruglom stolu, govorila je Zorana Milovanović, ekspertkinja za socijalno preduzetništvo.
,,Suštinski, socijalne javne nabavke su segment jednog inovativnog i odgovornog upravljanja javnih institucija, kada je reč o javnoj potrošnji. U Evropskoj uniji razvijena je praksa koja nalaže da kada posluje na tržištu, država se ponaša kao privredni akter, a ipak u praksi negde integriše i to načelo svrsishodnosti, jednog opšteg javnog interesa. To bi značilo da se proizvođačima, pored zahteva za nabavku dobara, usluga i drugih radova, postavljaju i određeni socijalni zahtevi“, istakla je Milovanović.
Takva praksa, kako je objasnila, otvorila bi mogućnosti za socijalna preduzeća koja svakako svoje poslovanje integrišu i u ostvarenje društvenog uticaja, u stvaranje još jednog snažnog oslonca za rešavanje socijalnih i drugih problema naše zajednice.
Prema njenim rečima, Srbija ima dobar zakonodavni okvir za realizaciju socijalnih javnih nabavki, ali da to još uvek nije dovoljno zaživelo u praksi.
,,Postoje smernice Evropske unije (EU) koje su prilično obuhvatile i raznoliku praksu u samoj EU, od države do države. Dosta ovakvih javnih nabavki se prilagođava lokalnom kontekstu, jer ako ispred institucija postavite neku vrstu socijalnih zahteva, gledaćete da to bude u saglasju sa nekim prioritetima društveno ekonomskoj razvoja u određenoj lokalnoj zajednici“, dodala je Milovanović.
U narednom periodu, istakla je Milovanović, Srbija bi trebalo da kroz iskustvo EU, ali i kroz direktnu saradnju sa socijalnim preduzećima, javnim naručiocima, civilnim društvom i drugim zainteresovanim akterima, osmisli koji su to najbolji načini i metodologije da se ovakve prakse primene i kod nas.
Govoreći o konkurentnosti na tržištu, ova ekspertkinja za socijalno preduzetništvo navela je da je obim proizvodnje dobara i pružanja usluga socijalnih preduzeća manji od obima poslovanja prosečnih komercijalnih preduzeća, te da ona ne bi bila ugrožena pri učešću u javnim nabavkama:
,,Očekivati od socijalnog preduzeća da postane snažan privredni subjekat na tržištu je nerealno, obzirom da najveći deo profita služi za rešavanje društvenih problema, a ne za razvoj poslovanja. Kada govorimo o razvoju socijalnih preduzeća, govorimo o jačanju njihove održivosti, a ne o rastu i razvoju u pravcu ekonomskih giganata.“
Podsećamo, aktivna implementacija Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je donet 2022. godine, podrazumeva pomeranje fokusa sa republičkih institucija na jedinice lokalne samouprave. U ovakvim uslovima, jedinice lokalne samouprave moraju razmišljati u pravcu kreiranja strateškog pristupa za razvoj socijalnog preduzetništva u prilagođenom lokalnom kontekstu.
foto: Evrokontakt Kruševac