Danas se obeležava Svetski dan poezije, koji je UNESCO ustanovio 1999. godine kako bi se promovisalo čitanje, pisanje i objavljivanje pesničke umetnosti. Svaki vremenski period prožet je stihovima koji se neprekidno pišu i koji ostaju zauvek kao večna inspiracija. Podsetimo se na neke od najlepših stihova srpskog pesnika Laze Kostića i indijskog autora Rabindranata Tagoru, prvog dobitnika Nobelove nagrade za književnost koji nije bio Evropljanin.
Oprosti, majko sveta, oprosti, Čeznem da sedim nemo pored tebe;
što naših gora požalih bor, ali se ne usuđujem,
na kom se, ustuk svakoje zlosti, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
blaženoj tebi podiže dvor; Zato brbljam i ćaskam olako,
prezri nebesnice, vrelo milosti, i zatrpavam svoje srce rečima.
što ti zemaljski sagreši stvor: Grubo uzimam svoj bol,
Kajan ti ljubim prečiste skute, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Ѕanta Marіa della Ѕalute. Čeznem da te ostavim zauvek
Laza Kostić, Santa Maria della Salute ali se ne usuđujem,
…………………………………………………………………………………………………………….strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
………………………………………… ………………………………………………………………….Zato ponosito dižem glavu i dolazim veselo u tvoje društvo.
…………………………………………………………………………………………………………….Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.
Gradinar, Rabindranat Tagore