Pravoslavna crkva i njeni vernici 11. septembra obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Dan kada je Krstitelj stradao provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ne radi se ništa od teških poslova, ni na njivi, ni u kući.
Prema narodnom verovanju, danas se ne jede i ne pije ništa što je crveno jer ova boja simbolizuje prolivenu Jovanovu krv. Ovaj običaj se u pojedinim delovima naše zemlje naročito praktikuje zbog zdravlja dece koja takođe ne jedu namirnice crvene boje.
Po naređenju cara Iroda Agripe, glava svetitelja je po želji njegove žene Irodijade odsečena, ,,usekovana“ i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.
Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.
Ovaj praznik je svrstan među slave a u mnogim mestima održavaju se i vašari.