VIDOVDAN, 28.JUN

Na Vidovdan Srpska pravoslavna crkva obeležava pomen srednjovekovnom knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici sa Turcima na Kosovu polju 1389. godine. Uoči bitke Miloš Obilić je, kako se veruje, rekao: „Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera“.

Pored Svetog Amosa, Vidovdan je počeo da se slavi svakog 28. juna s početka 20. veka.

Kao državni praznik, Vidovdan se obeležava radno i proslavlja se mirno, bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.

Za Vidovdan se vezuju mnogi događaji koji su uticali na istorijski tok srpske države. Jedan od njih je atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. što je bio povod za napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata. 1921. godine donet je prvi zajednički Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Po narodnom verovanju, važno je šta će se na ovaj dan videti, jer će se kasnije baš u tome imati uspeha. Tradicionalno, podelom đačkih knjižica, na Vidovdan se i zvanično završava školska godina.

Vidovdan je i Dan grada Kruševca. Baš tu nalazi se crkva Lazarica, u kojoj se pričestila srpska vojska pred odlazak u Boj na Kosovu. Deo vojske se, prema verovanju pričestio i u crkvi brvnari u Prolomu, u čijem dvorištu raste šest šljiva uvijenih stabala koja se uvijaju od žalosti za knezom Lazarom i njegovim vojnicima koji su pošli u smrt.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *