Modernom tehnologijom oživljen Lazarev grad i kneginja Milica
Aplikacija VR i AR SheLeadersVR kojom su srednjovekovne vladarke i za njih značajna istorijska mesta rekonstruisana, predstavljena je u svečanoj dvorani Narodnog muzeja Kruševac.
Pored toga što ova aplikacija omogućava da se vratimo u srednji vek i naučimo ponešto o istoriji, ona kroz video igru u kojoj korisnik treba da pronađe izgubljene elemente koji nedostaju, ima i zabavni karakter, posebno prijemčiv mladima i deci.
U aplikaciji se možemo upoznati sa vladarkama Bosne i Hercegovine (Jelena Gruba), Albanije (Vojsava Tribalda), Makedonije (Maria Palaiologina), Crne Gore (Elizabeta Crnojević) i Srbije (Milica Hrebeljanović). Za ove potrebe, napravljena je replika haljine kneginje Milice Hrebeljanović koja će biti izložena u kruševačkom Muzeju.
Na projektu „SHELeadersVR – Life and environment of Women Leaders in Western Balkans History in Virtual Reality (2022-2025)“, sufinansiranom iz programa „Kreativna Evropa“ Evropske unije, radili su koordinatori DIGI.BA iz Sarajeva, Arheološki institut Beograd i Narodni muzej Kruševac.
,,Ovo je veoma značajno za naš Muzej i sam grad. Poslednjih godina mi nastojimo da implementiramo moderne tehnologije u našu stalnu postavku, pre svega da bismo privukli mlađu publiku koja je navikla na takav način prezentacije i mislim da se u 21. veku to i očekuje od muzeja. Saradnju sa Arheološkim institutom Beograd smo uspostavili pre dve godine i konačno u našem Muzeju imamo mogućnost razgledanja eksponata i učenja kroz virtuelnu realnost. Modernim tehnologijama približavamo bogatu srpsku istoriju, što je veoma važno i zbog budućih generacija koje rastu uz moderne tehnologije. Bez njihove primene mi ne možemo približiti muzej na tradicionalan način’’, istakao je direktor Narodnog muzeja Kruševac Nikola Pantelić.
Kneginja Milica sa ,,mužanstvenim’’ epitetima
Iz Arheološkog instituta naglašavaju da je, kada je reč o srpskoj vladarki, izabrana kneginja Milica zbog svojih vladarskih sposobnosti.
,,Kneginja Milica je bila izuzetna žena ali njoj izuzetnost nije samo doneta rođenjem jer je pripadala rodu Nemanjića, već i određenim istorijskim trenutkom u kom je živela i sticajem okolnosti koje su došle nakon Kosovske bitke 1389. Kneginja Milica je doprinela kulturi, bila je zadužbinar, pokrovitelj, negovala je pismenost, osnovala prvi ženski manastir, ali iznad svega toga, ona se ističe jer je jedna od retkih srpskih vladarki koja je imala mogućnost da zaista vlada. Nakon Lazareve smrti, njen sin, budući Despot Stefan Lazarević, je bio maloletan a ona je bila njegov regent. Ona vlast preuzima u momentu kada je Srbija između napredovanja Ugarske i Otomanske imperije. Tada kneginja Milica donosi važne diplomatske, političke i državničke odluke. Ona je imala snagu i mušku samouverenost, čestitost i hrabrost. Istorijski izvori kažu da je bila ,,mužanstvena’’, dakle posedovala je muške osobine. U srednjem veku ženske osobine su se oslanjale na slabost i prevrtljivost. To Milicu izdvaja od drugih vladarki i zato je ona bila interesantna. Imala je politički kapacitet’’, istakla je viši naučni saradnik Arheološkog instituta, dr Jelena Anđelković Grašar .
Ona dodaje da su ovo sve načini kako da se nauka i kultura popularizuju i da se učine bliskim običnom čoveku.
,,Naša priča je bazirana na nauci. Ništa ovde nije izmišljeno, nijedna rekonstrukcija nije napravljena proizvoljno. Kostim nije uzet da ga neki dizajner kreira iz glave. Sve je potkovano slikama fresaka, istorijskim izvorima, arheološkom nalazima, materijalima, znanjem ‘’, zaključuje dr Anđelković Grašar.
Od muzejskog pedagoga, Bogdana Vučkovića saznajemo da sav materijal ostaje u kruševačkom Narodnom muzeju a svako ko želi da pristupi aplikaciji moći će to da uradi i u samom Muzeju kada se odvoji posebna prostorija za to.
Aplikaciju možete instalirati putem OVOG linka.