Za nama je leto sa izuzetno visokim temperaturama koje su nepovoljno uticale kako na nas, tako i na poljoprivredne kulture koje se u bruskom kraju uzgajaju.
Vremenske prilike doprinele su uglavnom manjem prinosu i kvalitetu roda, a kada je reč o malini, voću koje preovladava kod bruskih poljoprivrednika, mnogi faktori uticali su na prinose ove godine.
,, Za sve poljoprivredne kulture koje se gaje kod nas optimalna temperatura je između 25 i 28, eventualno 30 stepeni. Prva polovina godine je bila dosta dobra što se tiče padavina i one nisu uticale na prinos kultura koje se beru ranije, za prinos maline nisu uticale. Međutim, prethodna godina je bila loša pa je prinos sam po sebi bio manji. Padavina je bilo dovoljno do kraja berbe maline. Na višim terenima se javio deficit za vlagom, ali oko 80 posto maline obrano je na vreme. Plod nije bio lošeg kvaliteta, nije bio sitan, ali je prinos ipak bio manji zbog loših izdanaka iz prethodne godine koje nisu postigle odgovarajuću visinu i nisu mogli da daju prinos. Prinos je po jednom aru oko 40 do 50 kg što nije svojstveno za naš kraj, ovde su prinosi oko 80 do 100 kg po aru a mogu biti i veće’’, objašnjava diplomirani inženjer agronomije Miloš Tatić.
Ono što je karakteristično za ovu godinu je znatno ranije sazrevanje voća.
,,Ove godine je berba bila ranija tako da su šlive sazrele 10 do 15 dana pre nego što bi trebalo, kao i grožđe u Botunji i Igrošu.. Nekada se grožđe bralo u oktobru a to je sve posledica suše i nedostatka vlage tako da se odvijalo prisilno sazrevanje, ljudi su već obrali dosta voća koje je trebalo tek da se bere“, istakao je Tatić.
LOŠ PRINOS I NAREDNE GODINE
Prema njegovim rečima, naredna sezona će doneti takođe loš prinos.
,,Izdanci maline na primer koji treba da budu najmanje metar i po visine, ostali su mali. Ljudi kad obijaju prve izdanke malina, računajući da će biti dovoljno padavina i da će oni da porastu iduće godine, da daju normalan rod, ko je kasnije to uradio, a nema navodnjavanje, izdanci maline su ostali mali, moći će da vežu samo na jednu žicu a samim tim se smanjuje i prinos. Druga stvar je što se u toku avgusta formiraju cvetni pupoljci koji će iduće godine doneti rod. To se odnosi na svo voće. Visoka temperatura sigurno nije povoljno uticala na formiranje tih pupoljaka, tako da postoji velika verovatnoća da će rod biti manji zbog suše koja je ove godine bila. Ne samo to, temperature od 40 stepeni nisu svojstvene za naš region ovde. Voće samo po sebi, to je priroda tako regulisala kad dođe do manjih padavina, voće odbacuje prvo plod. Ove godine se desilo da su voćke čak i list odbacile. Vidi se na našim šumama da je u avgustu bilo dosta žutog lišća što znači da može čak doći i do sušenja šuma jer sam proces vegetacije treba da se završi prirodno u jesen, da biljke povuku iz lišća hranljive materije, a to se ove godine sigurno neće desiti“, ocenio je Tatić.
Ono što poljoprivrednicima ostaje je da pripreme voće za predstojeću zimu za koju se nadamo da neće imati mnogo odstupanja kada je reč o vremenskim prilikama i temperaturi.