Promocija knjiga ,,Vetrovi iznad Drine“ i ,,Bolničarka Ana“ Brusjanina Radovana Tačića sinoć je u Narodnoj biblioteci Brus protekla u znaku podsećanja na ratne godine u kojima se Srbija našla tokom devedesetih i na događaje koje je srpska vojska preživljavala. Pored domaće publike, mnogobrojni gosti iz Beograda, Novog Sada, Paraćina, Republike Srpske, došli su na predstavljanje knjiga svog vojnog druga, koji je i više nego zaslužan bio u spasavanju srpskih vojnika. U ime lokalne samouprave, predsednica Privremenog organa opštine Brus, dr Valentina Milosavljević je Radovanu Tačiću dodelila Zahvalnicu i poklon u vidu knjige.
,,Kada sam pre pet godina bila u Jastrebarskom pored Zagreba, čula sam od Hrvata više o gospodinu Tačiću nego od Brusjana, i postidela sam se. Ne samo što je to veliki prijatelj moga strica, već zato što nisam čula ni od jednog Brusjanina tolike reči hvale. Radovan Tačić, komandant Četvrte oklopne brigade je uspeo da izvuče brigadu iz Jastebarskog sa živim glavama na ramenima stotine vojnika, a inače je brigada imala oko 3000 vojnika. Ne samo to, ono što je značajno za našu Srbiju je što je Radovan uspeo da izvuče i tehniku, opremu, tenkove, naoružanje vredno oko milijardu dolara. Srbija duguje ogromnu zahvalnost našem Radovanu Tačiću. Mislim da Brus treba da zna koga ima, i mislim da je greh što je 30 godina prošlo od te 1991. a da moje i mlađe generacije ne znaju ništa o tome. Brusjani moraju da znaju više od Hrvata kako je Radovan svojom veštinom i lukavstvom doprineo Srbiji da sačuva glave i opremu i da svoju porodicu sa korenima iz Brusa razvija u najzdravijim korenima“, istakla je Milosavljević obraćajući se mnogobrojnoj publici na samom početku promocije knjiga.
Predstavljajući svoje knjige, autor je podvukao da je želeo čitaocima da približi istoriju raspada jedne države kroz sukob ideologija, razornu moć mržnje, surovost bezumlja i zločina, teškoće kroz koje su prolazili i obični ljudi, vojnici i on sam.
,,U knjigama pišem o ratnim dešavanjima u Bosni u Hercegovini. Prva knjiga koja je pre 20 godina promovisana isto ovde se zove ,,Stakleni tenkovi“. Svaki pisac kad piše ima neka svoja iskustva. Tri moje knjige opisuju uglavnom moja iskustva iz rata iz Hrvatske i Bosne. Dve knjige koje treba da izdamo napisane su pre 25 godina. Hteo sam da zabeležim stvarnost, trenutak u kome se zadesio naš narod, posebno naša Srbija. Ove knjige su realne, istinite, izmišljeni su likovi i mesta, ali događanja su bila takva otprilike. Ja se u Brusu jako lepo osećam, rođen sam ovde, to je moj narod. Uvek volim da dođem i svaka sledeća knjiga biće prvo ovde promovisana pa dalje. Tu mi je najveći materijal za pisanje knjiga koje sam počeo upravo ovde da pišem. Došli su mnogi moji prijatelji među kojima Milovan Lalič, Savić Milan, Ćele Rudolf, Radenko Matić iz Republike Srpske, Rajica Stošović iz Beograda, Radivoje Simonović iz naše Drenove, koji je jedan od sponzora jedne od knjiga“, naglasio je autor Radovan Tačić.
Na promociji su čitane recenzije književnice Sofije Radović i prof. dr Zorana Dragišića, a recenzent Milovan Lalić podsetio je i na prvu knjigu autora ,,Stakleni tenkovi- moć i nemoć četvrte oklopne brigade JNA“.
Udruženje vojnih veterana iz Paraćina dodelilo je Radovanu Tačiću Zavet ratnika oslobodilačkih ratova Srbije, a ovo priznanje uručio je Mladen Stević.
Na kraju promocije, prijatelj autora Miloslav Milosavljević, odrecitovao je stihove svoje pesme koju je napisao čitajući prvu Radovanovu knjigu.
,,Oj Srbijo domovino mila, ti si mnoge heroje iznedrila. U Dupcima rodi se dečačić, među njima i Radovan Tačić. Mudar momak oštriji od noža, dobi ime, pseudonim Boža. Još nije na noge ustao, za nesreću bez oca ostao…“.
Podsetimo, Radovan Tačić je četiri razreda osnovne škole završio u rodnom selu Dupci, a više razrede u Razbojni. Nakon završene učiteljske škole u Kruševcu, radio je u selu Drenova kao učitelj. Upisuje Vojnu akademiju kopnene vojske u Beogradu i od 1968. gradi karijeru kao oficir Jugoslovenske narodne armije. Za svoj rad odlikovan je Ordenom Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, sa srebrnim mačevima i Ordenom rada sa zlatnim vencem. Vojnu karijeru završio je na dužnosti komandanta Nastavnog centra oklopno-mehanizovanih jedinica. Penzionisan je po potrebi službe u pedesetoj godini života.